Gitara

Pritiskom žice na neki prag menjate joj dužinu pa takomenjate i visinu tona koji daje. Što veći broj praga, to viši ton. Razlikaizmeđu dva susedna praga je polustepen. Iz svega ovog sledi da se tonovi nažici, niz vrat, nižu po redu, na primer: E, F, Fis, G, Gis, A, Ais, H, C, Cis,D, Dis...

Primetićete da su u ovoj tabeli ispisana imena tonova bezdodatnih oznaka koje ukazuju na to o kojoj se oktavi radi. Ovakav način ječešće u praksi jer note svojim položajem već ukazuju na visinu tona.

Tabela notana vratu gitare

Tabela nota na vratu gitare sastoji se od šest notnihsistema koji svaki za sebe predstavlja po jednu žicu. Iznad njih ispisani subrojevi od 0 do 12, naravno reč je o pragovima. Uz pomoć ove tabele lakše ćetese snalaziti sa notama. 

Tabela notana notnom sistemu

Tabela nota na notnom sistemu pokazuje koja je žica zaduženaza koje note. Ovde se zapravo odlično vidi da gitara od dvanestog praga prve pado prazne šeste žice idealno pokriva notni sistem što uopšte nije slučajno.Setite se da je na akustičnim gitarama upravo XII prag poslednji koji se možedohvatiti. 

Primetite da je ton koji daje žica E6 pritisnutana petom pragu isti onaj ton koji daje žica A5 kada se odsvira prazna. A5 napetom pragu isto je što i D4 prazna. D4 na petom pragu jednako je praznoj G3žici. G3 i H2 nemaju razliku od pet već od četiri praga i to je jediniizuzetak. H2 i e1 opet su sa razlikom od pet pragova.

Kad ovo znate prostom logikom možete zaključitida ako imate jednu naštimovanu žici, da bi ste naštimovali sledeću, nemorate nanekom drugom instrumentu tražiti uzorak nekog tona već ga možete dobiti sanaštimovane žice. Ako, recimo, imate naštimovanu treću žicu pritisnite je načetvrtom pragu i štimujte drugu dok na prazno nedobijete isti ton. Popredhodnoj logici idite redom od žice do žice i naštimovaćete ih sve.

Jedan od dobrih fazona je iskoristiti telefon kaoštimer. Podignite slušalicu. Signal koji čujete: "tu-tuuu, tu-tuuu"je ton A. Po njemu naštimujte petu pa redom i ostale žice. Ovo znam da jeslučaj sa jugoslovenskom ptt mrežom. 

Od koristi može biti i snimak neke pesme za kojuznate u kom je tonalitetu. Svi živi znaju da Hendriksov Hej Džo ide iz E, aSultani svinga od Strejtsa iz D mola itd. Ako oko vas nema nijednog instrumeta,ni štimera, ni ovog sajta, ni telefona, ničega, onda mora da ste na pustomostrvu?! Šalim se, u tom slučaju poverujte gitari, doštimujte je koliko joj jeminimalno potrebno, trebalo bi da niste daleko od pravog štima.

Za napredne evo još jednog trika. On važi samo zaparove žica između kojih je razlika pet pragova. Odsvirajte flažolet na sedmompragu donje žice (na primer D4) i flažolet na petom pragu gornje (A5). Kada seodsviraju zajedno trebalo bi da daju isti ton. Ako su žice raštimovane razlikau frekvencijama se jasno čuje dodatnim treperenjem koje se usporava što je štimkorektniji. Sa ovim ipak treba biti malo obazriviji jer ovaj metod hoće malo davas prevari ako nemate izvežbano uvo. Distorzija ili drajv dodatno pojačavajučujnost razlike u frekvencijama. 

Za kraj evo još nekoliko štimova koji se do dušeređe koriste:

Štimovi za gitare sa šest žica.

Štimovi za gitare sa sedam žica.

Da li svirati prstima ili trzalicom? Ovu dilemurešava vrsta gitare i muzički žanr koji se svira. Ako imate klasičnu gitaru saplastičnim žicama rade prsti, ako imate električnu gitaru sa metalnim žicamaonda se koristi trzalica a ako imate akustičnu gitaru sa metalnim žicama ondanajčešće odlučuje vrsta muzike koja se svira.

Gitara je svojevremeno, kada je napravljena,zamišljena kao instrument na kome će se svirati akordi, zato je dugo i bila deoritam sekcije uz bubnjeve i bas. Vremenom, na gitari je počela da se svira imelodija a sviranje prstima je nastalo onda kada su muzičari poželeli da u istovreme izvedu barem dve od sledeće tri stvari: melodiju, harmoniju i bas. Kakotehnika sviranja prstima praktično predstavlja sviranje sa četiri trzalice uisto vreme postalo je sasvim moguće basirati i razlagati ostale tonove akordaili svirati melodiju istovremeno ako ne čak i svirati sve tri stvari od jednom.

Četiri od pet prsta, koji se koriste, dobili susvoja imena, tačnije skraćenice, od toga kako ih zovu u Španiji. Palacse na španskom kaže pulgar pa je zato dobio ime P. Kažiprst ima skraćenicu I od španskog indice, srednji prst M od medio i domali A od anular. Maliprst se ne koristi.

 

Pored toga kako se drži gitara evo da objasnimkako se i šta radi sa levom i desnom rukom. Leva ruka je manje-više ista za svea kod desne je samo razlika u tome da li se svira trzalicom ili prstima.

Naučiti i navići se na pravilan položaj i figuruleve ruke veoma je važno u sviranju gitare. Ako se ovo "pravilo" nenauči na vreme, kao što to nejčešće biva jer se na to malo obraća pažnja, desise da baš to posle bude jaka kočnice u daljem napredovanju. Zato vampreporučujem da na ovo jako obratite pažnju, ono što sad (na početku) naučiteteško da ćete ikad odbaciti i prihvatiti nešto drugo.

Naravno, kao i u masi drugih situacija, mislim dai ovde slika ume bolje da objasni ono što bi rečima bilo gotovo nemoguće iliveoma teško opisati.

Odstupanja od pravila koja su malopre pobrojanashvatite kao lični stil sem ako odstupanja stvarno nisu velika. To koliko ovodobro i pravilno radite najbolji kriterijum će vam biti da li vas se sviđa kakovam ruka izgleda dok svirate. Ako vam ruka ne izgleda "lepo" doksvirate znajte da nešto nije u redu. U ovome vam još može pomoći gledanje u rukedrugim gitaristima (na TV-u) i njihovo imitiranje.

Dodao bih još samo to da je važno da vam je doksvirate udobno, da vas ništa ne boli i da vam ruka ne zauzima neki neprirodan ineprijatan položaj. 

Klasična gitara - Gitaristima koji sviraju klasičnu gitaru najvišeodgovara poza sedenja. Najkaraktističnije za nju su blago raširene noge izmeđukojih dođe telo gitare i odignuta leva noga za oslanjanje na levu butinu.Specijalan stalak, komad drveta, ili nešto priručno mogu da prođu, ali nemojteoslanjati nogu na prečagu od stolice, previsoko je. Ovde ime jedna caka, vratkod klasičnih gitara sa gornje strane nije zaobljen kao kod ostalih pa se šakamora iskriviti malo više nego inače. Zbog toga je prijatnije instrument držatimalo više da ruka ne bi bolela kad se dugo svira. Gitara se drži uz telo a vratka naviše. Ima veze i to što se ova gitara svira, ovako žice dođu lepše poddesnu ruku.

Akustična gitara - Kako se drži akustična gitara mislim da sviznaju, pa čak i oni koji je ne sviraju. Pošto je najsprostranjenija kod nasbezbroj puta smo videli kako je neko svira. Od žurki koje ne mogu da prođu beznje pa do javnih nastupa. Naslanja se na desnu butinu, vrat joj manje-višestoji pravo, desna ruka se ne oslanja na trup (sem možda malo podlakticom) istoji malo slobodnije za česte trzaje preko svih žica i to je to.

Električna gitara - Do sada je bilo priče samo o pozama u sedećempoložaju. Poza stajanja iako se pripisuje električnoj gitari zapravo važi za svegitare koje se sviraju stojeći okačene preko vrata na kaišu. Ovde i nema nekihposebnih pravila, uglavnom se kaišem podesi da gitara stoji onako kako bistajala i da sedimo. Desna ruka se uopšte ne naslanja na telo gitaru. Položaj ivisina gitare najbolje se odrede prema desnoj ruci. U laktu bi trebala da budesavijena toliko da pravi ugao od 90º. Retko ko svira gitarustojeći mirno pa dok se krećemo, saginjemo, okrećemo i ko zna šta još, gitarazauzima razne pozicije. Nema druge nego je telom i rukama pratiti prirodnimpokretima.

Čivija je mehanizam koji se montira naglavu gitare. Čivija ima isto koliko i žica i uglavnom su od metala, nekiprimerci imaju ukrasnu plastiku ili neki drugi materijal na mestu gde se hvataprstima. Prave se ili pojedinačno ili po tri na jednom postolju a u zavisnostiod modela mogu biti leve i desne. Pored svima znane namene, da preciznimštelovanjem naštimuju žicu, imaju još jednu manje poznatu ali ništa manje važnufunkciju a to je da istoj toj žici nedaju lako da se raštimuje.

Glavaje prvo deo vrata a tek posle deo gitare. Njome se vrat završava. Glavna ijedina uloga joj je da nosi čivije. E da, umalo da zaboravim, proizvođači ih neretko koriste za samoreklamiranje ispisujući po njima ime firme, modela...

Gornjakobila je jedan od najmanjih delova na gitari. Zove se gornja jer jevizuelno sa gornje strane. Gornja kobila (ili kobilica kako joj neki tepaju) jegranica između dva dela žice, onog koji netreperi i onog koji treperi dok sesvira. Uglavnom se prave od plastike iako umeju da budu i od plemenitihmaterijala, naprimer slonove kosti. Veoma je bitno kakvi su i kako supozicionirani prorezi kroz koje prolaze žice. Pored toga što žice treba da budupodjednako udaljene jedna od druge bitno je i koliko će biti visoko od vrata.Sve u svemu važan deo koji se često zanemaruje.

Vratkao jedan od važnijih i osetljivijih delova često je miljenik vlasnika gitara.Hiljadama puta sam gledao ljude kako ga paze gledajući da li se iskrivio. Jadanvrat stalno je izložen raznoraznim maltretiranjima. Kao prvo, na njegakonstantno deluje sila kojom žice teže da se vrate u nenapeto stanje a tu smo imi sa svojim "gnjavljenjem" dok nazovi sviramo. U odbrani od napastivratu pomaže čelična šipka koja prolazi kroz njegov centar. Da nije nje sumnjamda bi površina od desetak kvadratnih santimetara, koliko je drvo debelo upreseku, mogla sve da podnese. Vrat se kod akustičnih gitara skoro po pravilulepi za rezonantnu kutiju koja je ujedno i telo gitare.

Pragodnosno pragovi su specijalno profilisani metalni komadi koji se utiskuju utanke kanale na površini drveta sa gornje strane vrata. Najčešće su od čelikaili mesinga. Brzo se habaju pošto su pri sviranju izloženi velikom trenjukontaktom sa žicama koje su takođe od metala. Aktivniji gitaristi ih menjajusvakih par godina.

Otvorna rezonantnoj kutiji ima funkciju prolaza kroz koji prolaze zvuci. Rezonantnakutija sem primanja vibracija fizičkim putem, preko vrata s jedne i donjekobile s druge strane, hvata zvuke sa žica i kroz otvor. Kutija kroz isti tajotvor, svojom akustikom i sposobnošću pojačavanja, kao kroz bass reflexizbacuje tonove napolje znatno glasnije nego što bi se žica inače čula.

Žicesam pričajući o delovima gitare toliko puta spomenuo da o njima, sada kada sudošle na red, ne znam šta bih rek'o. Na gitari ih bude po šest ili dvanaest.Bude ih i sedam a bogami i pet kad neka pukne. Prave se od čelika ili plastike.Ima ih ravnih i motanih. Sve u svemu ima ih svakakvih, i teško mi je da ih ujednoj ili dve rečenice generalizujem. Možda bi za ovu priliku bilonajpametnije samo da kažem da je korisno menjati ih redovno.

Donjakobila se može opisati kao i gornja kobila s tim što ima još po neki deo,osobinu i ulogu. Pored plastičnog dela preko koga se žice prelamaju (kao nagornjoj kobili) postoji i drveni komad koji ustvari nosi taj plastični deo ipored toga služi za zakačinjanje početka žice. Lepši modeli za kačenje žicakoriste klinove. Za donju kobilu na akustičnoj gitari (gde nepostoji mogućnostnekih podešavanja) veoma je važno gde se postavi. Radi se o delovima milimetra,ako se to ne uradi kako treba naizgled sve je u redu ali gitara nikako nemožekorektno da se naštimuje. Šteta je što se ova greška često ponavlja pa su mnogegitare falične po ovom pitanju.

Rezonatnakutija na akustičnim gitarama izigrava telo gitare (i dobro joj ide) ipakzvučnost je njen glavni zadatak. Izrađuje se od drvenih ploča nalik debelomfurniru i posebno profilisanih letvica koje služe za ojačanje. Sve se to lepi.Zbog svoje konstrukcije veoma su osetljive i kao takve ih treba čuvati. Nekimodeli akustičnih gitara umesto drvenog imaju plastični donji deo rezonantnekutije. Ova karakteristika uglavnom se javlja na kvalitetnijim gitarama.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• Snizilice
• Povisilice
• Stupanj i stepen
• Visina tona - II deo
• Linijski sistem i ključevi
• Visina tona
• Pentatonska molska skala
• Pentatonska durska skala
• Osnovni akordi - dim
• Osnovni akordi - maj

• Generalna [24]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom