Gitara

Tabela nota na gitari

vladabg | 31 Oktobar, 2009 14:39

Pritiskom žice na neki prag menjate joj dužinu pa takomenjate i visinu tona koji daje. Što veći broj praga, to viši ton. Razlikaizmeđu dva susedna praga je polustepen. Iz svega ovog sledi da se tonovi nažici, niz vrat, nižu po redu, na primer: E, F, Fis, G, Gis, A, Ais, H, C, Cis,D, Dis...

Primetićete da su u ovoj tabeli ispisana imena tonova bezdodatnih oznaka koje ukazuju na to o kojoj se oktavi radi. Ovakav način ječešće u praksi jer note svojim položajem već ukazuju na visinu tona.

Tabela notana vratu gitare

Tabela nota na vratu gitare sastoji se od šest notnihsistema koji svaki za sebe predstavlja po jednu žicu. Iznad njih ispisani subrojevi od 0 do 12, naravno reč je o pragovima. Uz pomoć ove tabele lakše ćetese snalaziti sa notama. 

Tabela notana notnom sistemu

Tabela nota na notnom sistemu pokazuje koja je žica zaduženaza koje note. Ovde se zapravo odlično vidi da gitara od dvanestog praga prve pado prazne šeste žice idealno pokriva notni sistem što uopšte nije slučajno.Setite se da je na akustičnim gitarama upravo XII prag poslednji koji se možedohvatiti. 

 

Štimovanje gitare - II deo

vladabg | 31 Oktobar, 2009 14:28

Primetite da je ton koji daje žica E6 pritisnutana petom pragu isti onaj ton koji daje žica A5 kada se odsvira prazna. A5 napetom pragu isto je što i D4 prazna. D4 na petom pragu jednako je praznoj G3žici. G3 i H2 nemaju razliku od pet već od četiri praga i to je jediniizuzetak. H2 i e1 opet su sa razlikom od pet pragova.

Kad ovo znate prostom logikom možete zaključitida ako imate jednu naštimovanu žici, da bi ste naštimovali sledeću, nemorate nanekom drugom instrumentu tražiti uzorak nekog tona već ga možete dobiti sanaštimovane žice. Ako, recimo, imate naštimovanu treću žicu pritisnite je načetvrtom pragu i štimujte drugu dok na prazno nedobijete isti ton. Popredhodnoj logici idite redom od žice do žice i naštimovaćete ih sve.

Jedan od dobrih fazona je iskoristiti telefon kaoštimer. Podignite slušalicu. Signal koji čujete: "tu-tuuu, tu-tuuu"je ton A. Po njemu naštimujte petu pa redom i ostale žice. Ovo znam da jeslučaj sa jugoslovenskom ptt mrežom. 

Od koristi može biti i snimak neke pesme za kojuznate u kom je tonalitetu. Svi živi znaju da Hendriksov Hej Džo ide iz E, aSultani svinga od Strejtsa iz D mola itd. Ako oko vas nema nijednog instrumeta,ni štimera, ni ovog sajta, ni telefona, ničega, onda mora da ste na pustomostrvu?! Šalim se, u tom slučaju poverujte gitari, doštimujte je koliko joj jeminimalno potrebno, trebalo bi da niste daleko od pravog štima.

Za napredne evo još jednog trika. On važi samo zaparove žica između kojih je razlika pet pragova. Odsvirajte flažolet na sedmompragu donje žice (na primer D4) i flažolet na petom pragu gornje (A5). Kada seodsviraju zajedno trebalo bi da daju isti ton. Ako su žice raštimovane razlikau frekvencijama se jasno čuje dodatnim treperenjem koje se usporava što je štimkorektniji. Sa ovim ipak treba biti malo obazriviji jer ovaj metod hoće malo davas prevari ako nemate izvežbano uvo. Distorzija ili drajv dodatno pojačavajučujnost razlike u frekvencijama. 

Za kraj evo još nekoliko štimova koji se do dušeređe koriste:

Štimovi za gitare sa šest žica.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

žica

E

H

G

D

A

E

 

E

H

G#

E

H

E

 

E

H

G

D

A

D

 

Eb

Hb

Gb

Db

Ab

Eb

 

D

A

F#

D

A

D

 

F

C

G

D

A

E

 

Štimovi za gitare sa sedam žica.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

žica

E

H

G

D

A

E

H

 

E

H

G

D

A

E

A

 

D

A

F

C

G

D

A

 

 

 

 

 

 

Štimovanje gitare

vladabg | 31 Oktobar, 2009 13:14

Štimovanje je radnja koju ćete na gitari najčešćeraditi zato bi bilo zgodno da to naučite da radite što bolje i što pre (i zašto kraće vreme, publika ume biti strašno nestrpljiva). Pored toga što jegitaru moguće naštimovati loše moguće je naštimovati raznim štimovima. Ovde jeobrađen standardni, takozvani, italijanski štimza gitare sa šest žica.

Na gitari se zapravo ne štimuje gitara nego žice,to se samo tako kaže. Da bi se žica naterala da svira ton koji nama treba onase odpušta i zateže čivijom. Zatezanjem se dobija viši a odpuštanjem niži ton.Visina tona prve žice odsvirane na prazno (nepritisnuta ni na jednom pragu)podešava se dokle god nepostigne visinu tona e2.Prvom žicom se na gitari smatra najtanja žica. Druga žica na prazno treba da daje ton h1, treća ton g1, četvrta d1, peta a i šesta ton e.

 

 Kako bi ste znali kako tačno zvuče ovi tonovinajbolje da kao uzorak čujete iste ove tonove na nekom drugom instrumentu inaštimujete gitaru. Klavir je kao instrument za uzorkovanje dobar izbor jer seteško raštimava a i kad se štimuje, štimuje se kvalitetno pa se tako mogućnostgreške smanjuje. Uostalom, klavijature su najbolji izbor jer one ni ne mogu dase raštimuju. Evo slike koja će vam pomoći da lakše nađete ove tonove naklavijaturi.

 

Žice imaju i svoja imena koja su dobila odtonova koje sviraju i svojih rednih brojeva. Prva žica se zove e1.Ovo je jedina žica kojoj se ime piše malim slovom, pre svega da bi serazlikovala od šeste koja takođe daje ton E. Simbolično malim slovom jer je(naj)tanja. Druga žica se zove H2, treća G3,četvrta D4, peta A5 i šesta E6. 

 

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by LifeType - Design by BalearWeb