Gitara

Snizilice mu dođu isto što i povisilice samo štoone snižavaju ton.

I ovde bi se ceo pasos o povisilicama mogaoprepisati da nije jedne začkoljice koju valja objasniti. Kao što su Eis i F"isto" tako su i Cis i Des "isto". Jelte,sniženi tonovi izgovaraju se sa dodatim nastavkom -es.Izuzetak su sniženo E i A koji se izgovaraju Es i As. Sinonim za sniženo H(Hes) je B. Ovde strogo obratite pažnju, kod nas je B, sniženo H a u američkojliteraturi B je H. Oni su bukvalno po alfabetu da li imena tonovi pa se kodnjih zovu: C, D, E, F, G, A i B, odnosno kad se krene iz A: A, B, C, D, E, F iG. 

Evo najzad i jedne razlike između povisilica isnizilica. Dvostruko sniženi tonovi nemajuznak koji zamenjuje dva snižena.

Dvostruko sniženi tonovi izgovaraju se sanastavkom -eses izuzimajući E, Eses i A, Asas.

Povisilice su znaci (tačnije predznacikako ih tretira muzička teorija) kojim se, kada se pišu note, neka notapovisuje. Pišu se neposredno ispred note i nota biva povišena za polustepen.

Svaku notu je moguće povisiti. No pre negokrenemo redom sa pojedinačnim nabrajanjem povišenih nota prvo da se podsetimonešto. Setite se da između prvog i drugog stupnja C dur skale, odnosno tona C iD, postoji ceo stepen. Postojanje celog stepena zapravo znaši da između C i Dpostoji još jedan ton koji je na po pola stepena od oba. Taj ton je povišeno C.Povišenim notama se na ime dodaje nastavak -is. 

Setite se još da između E i F stoji polustepen. Ai povisilica diže ton baš za polustepen. Kako to sad, ispade da je povišeno E(Eis) zapravo F? Pa i jeste, praktično, ali nikako ne i teoretski.

Note pored toga što mogu biti povišene mogu bitii dvostruko povišene. Znak zaobeležavanje može biti ili dvostruka povisilica ili znak x koji jeekvivalentan. 

Dvaput po pola stepena jednako ceo stepen. Duplopovišene note više su za ceo stepen i na ime povišenog tona dodaje se -isis. Ovde se možeponoviti priča od malopre, C povišeno za ceo stepen jeste isto što i D ali jeto ipak Cisis.

C, D, E, F, G, A i H zajedno sa prvim sledećim Cčine osnovnu lestvicu (C dur skalu). Kao osnovna često se uzima za primer ma šta trebalo da se objasni.

Stupanj

Osnovnu lestvicu,kao što rekosmo, čine C, D, E, F, G, A, H i C i svaki ton je jedan od stupnjevalestvice. U konkretnoj lestvici C je prvi stupanj lestvice, D drugi, E treći, Fčetvrti, G peti, A šesti, H sedmi i C osmi stupanj. Ako bi lestvicu činili nekidrugi tonovi prvi stupanj bi bio prvi ton te lestvice, drugi stupanj drugi tonitd. Jednostavno svaki ton ima onaj stupanj koji odgovara rednom broju mesta uskali.

Stepen

Između stupnjeva (tonova) neke lestvice postojerazmaci koji se zovu stepeni. Stepen može biti ceo ilipolustepen. Evo kako sve izgleda ako za primer uzmemo Cdur lestvicu. Između C i D, tačnije prvog i drugog stupnja C dur skale stojiceo stepen. Između D i E, drugog i trećeg stupnja ceo stepen, između E i F,trećeg i četvrtog stupnja polustepen, između F i G, četvrtog i petog stupnjaceo stepen, između G i A, petog i šestog stupnja opet ceo stepen, između A i H,šestog i sedmog stupnja isto ceo stepen i na kraju između H i C, sedmog i osmogstupnja polustepen. Raspored celih i polustepena među stupnjevima je ono počemu se skale razlikuju.

Sve se ovo možda najbolje vidi na klavijaturi.Tačno tamo gde postoji ceo stepen između stupnjeva postoji i crna dirka izmeđudve bele a tamo gde je raspon polustepen crne dirke nema. 

Ova strana se bavi zapisivanjem nota, odnosnoprepoznavanjem njihove visine. Poznavanje imena tonova, notnog sistema iviolinskog ključa preduslov je za shvatanje onoga što ovde piše.

U verbalnom sporazumevanju za određivanje visinetona bitno je njegovo ime a visina tona se kod napisane note očitava mestom gdeje napisana (za razliku od trajanja koje se određuje oblikom). Ton G u violinskom ključ piše na drugojliniji notnog sistema.

Ako se još sećate napomenuli smo da se višitonovi, na notnom sistemu pišu više a niži niže. Poovoj logici sledi da se ton A, koji ide odmah posle G i viši je od njega, pišeodmah iznad G. Ovde je važno napomenuti da linije i praznine podjednako aktivnoučestvuju u zapisivanju nota u notni sistem. Dakle, ton A se piše u prazninuizmeđu druge i treće linije, zapravo u drugu prazninu. 

Viši tonovi više a niži niže. Ton F je niži od Gi evo kako se on zapisuje.

Sve note koje staju na notni sistem. Takođeiskoristiću priliku da vam kažem kako su ono G, A i F iz predhodne pričeustvari g¹ a¹ if¹. 

Ono što su za matiš kockice a za srpski linije toje za note linijski sistem a ključ mu dođe kao neki predpokazatelj kako čitatinapisano. Diplomatski rečeno linijski sistem i ključ tesno sarađuju.

Note se "crtaju" po linijskom sistemu kojeg čini pet linija. 

Pet linija i četiri praznine između su mesta gde se note zapisuju. I linije ipraznije broje se odozdo na više. Linijski sistem se na svom početku spajavertikalnom linijom koja se zove spojnica.

Da bi se znalo koja nota prestavlja koji ton napočetku svakog linijskog sistema crta se znak koji se zove ključ.Ključ koji se najčešće koristi zove se violinskiili G ključ.

Violinski ključ se ne zove za džabe još i Gključ. Nota napisana na drugoj liniji, oko koje se crta violinski ključ, jeupravo nota G.

Visina tona je jedna odkarakteristika svakog tona koji čujemo.

Ljudi svemu vole da daju imena pa su tako itonovi i (ili) note dobili svoja. Međutim nije to jedini razlog, imena datatonovima značajno olakšavaju komunikaciju među muzički pismenima. Ime tona ukazuje baš na njegovu visinu, a ne natrajanje, boju ili jačinu.

C (Do), D(Re), E (Mi), F (Fa), G (Sol), A (La) i H (Si). Do, Re, Mi, Fa, Sol, La, Si i Do po solmizaciji,a C, D, E, F, G, A i H po abecedi. Cvrkutanje pticaje visoko a zvuk koji proizvodi motor velikog kamiona je nizak. Jednostavno,kad upoređujete dva tona, onaj koji zvuči piskutavije je viši.

Kada su note u pitanju, tu je stvar još prostija,note se zapisuju u notni sistem i princip određivanja visine tona je vizuelan. Nisko napisana nota -nizak ton, visoko napisana nota - visok ton. E sad, obzirom da se note najčešćenižu od nižih ka višim, a malopre je napisano baš tako, sledi da je ton C uovoj grupi najniži, da je E više od D a niže od F i da je H najviše.

Obzirom da i vokal i instrumenti mogu daproizvedu mnogo više od sedam tonova stvar je zamišljena tako da se ovajredosled stalno ponavlja: ...G, A, H, C, D, E, F, G, A, H, C, D, E, F, G, A, H,C, D, E, F, G, A... Skup svih tonova zove se tonskisistem. Da bi se znalo, recimo, na koje F se misli, tonovi su podeljenji ugrupe - oktave tonskog sistema koje se nižu ovim redosledom.

Dakle, spisak svih tonova koji pripadaju tonskomsistemu od nižeg ka višem glasio bi:

₂C,₂D, ₂E, ₂F,₂G, ₂A, ₂H,₁C, ₁D, ₁E,₁F, ₁G, ₁A,₁H, C, D, E, F, G, A, H, c, d,e, f, g, a, h, c¹, d¹, e¹,f¹, g¹, a¹,h¹, c², d²,e², f², g²,a², h², c³,d³, e³, f³,g³, a³, h³,c⁴, d⁴, e⁴,f⁴, g⁴, a⁴,h⁴, c⁵, d⁵,e⁵, f⁵, g⁵,a⁵ i h⁵.

Pentatonska molska skala potiče i gradi se odprirodne molske skale, samo se izostave drugi i šesti ton.

Šematski prikaza vrata gitare (do XII praga) sasvim tonovima koji pripadaju skali. Crvenim tačkama su obeleženi tonaliteti acrnim ostali tonovi.

Pentatonska durska skale potiče igradi se od durske skale, samo se izostave četvrti i sedmi stupanj i to je to. 

Šematski prikaza vrata gitare (do XII praga) sasvim tonovima koji pripadaju skali. Crvenim tačkama su obeleženi tonaliteti acrnim ostali tonovi.

Dimovi su akordi koji, kako sam čuo, imajurumunsko poreklo i koji sem oznakom "dim" mogu da se obeleže znakom"0". 

Dimovi su jedini akordi koji nemaju dursku imolsku varijantu ali to nije jedino što ih karakteriše. Skala ovog akorda imastalan raspores stepena - stepen, polustepena pa ispada da dim skala ima devetstupnjeva i da su svi neparni: I, III, V i VII i svi parni: II, IV, VI i VIIIpodjednako udaljeni, po ton ipo. Kako u dim akord ulaze I, III, V i VIIton dim skale, tačnije I, bIII, bV i bbVII durske skale, primetićete dačetiri tonaliteta imaju iste tonove koji ih čine a ti tonaliteti su baš onitonovi koji čine jedan dim. Na primer: C dim čine tonovi: C, bE, bG i bbH. I bEdim čine isti tonovi. Isto tako i bG (F#) i bbH (A) dim čine isti tonovi. 

C dim

Teorija kaže da dim akorde čine I, sniženi III,sniženi V i dvostriko sniženi VII ton durske skale. Odatle proizilazi da Cdim, ili C0 čine C, Ges, Es i Heses. Nemoj te se zbuniti, Heses praktično jesteisto što i A ali teoretski nije i morate ga prihvatiti kao takvog.

G dim

G dim čine tonovi: G, Hes, Des i Fes. 

F dim

F dim čine: F, As, Ces i Eses. 

C maj

U Cmaj akordu, nalazese I, III, V i VII ton C dur skale, a to su tonovi C, E, G i H. Ovaj hvatmislim da vam neće biti veliki problem da posle samo nekoliko pokušaja uhvatitekako treba. Teža varijanta ovog hvata je da prvim prstom pritisnete prvih petžica i u sazvučje uključite i ton G koji će se pojaviti na trećem pragu prvežive. Međutim, ako vam bare hvatovi predstavljaju problem i ovaj hvat koji samprikazao "pije vodu".

G maj

G maj - G, H, D i F#. U ovom hvatu bare nećebiti jedini problem. Biće malo frke oko lomljenja drugog prsta na krajnjemzglobu. Ako ovo ne možete da izvedete, onda treću i četvrtu žicupritisnuti drugim i trećim prstom a petu žicu pritisnuti četvrtim prstom alivam ja preporučujem da se oko ovog hvata ipak malo potrudite i uvežbate na gaprikazan način jer smatram da je to dobat zalog za budućnost. 

D maj

D maj - D, A, C# i F#. Slična priča kao maločas. Ovaj hvat bi bilo lakšeuhvatiti prvim prstom ali ako ovaj akord budete "šetali" kroz vratprvi prst će vam trebati za pritiskanje četvrte žice. Čak, ako budete hvatalitakve hvatove, biće bolje da prve tri žice držite trećim prstom. 

A maj

A maj - A, E, C# i G#. I od ovog hvata možete graditi ostale akordepomeranjem hvata niz vrat ali u tom slučaju teško da ćete upseti da pritisnetepetu žicu. U tim slučjevima odustanite od držanja pete žice jer se u prvečetiri nalaze svi potrebni tonovi koju čine maj. Do duše u tim hvatovimaosnovni ton neće biti najniži ton u sazvučju (to će biti obrtaji) ali to nijetoliko tragično. 

F maj

I od ovog hvata, kao i od mnogih, možete napravitihvat koji ćete pomerati niz vrat gitare. Ono što ovaj hvat posebno karakterišejeste činjenica da su tonovi poređani baš onako kako se akord gradi. Podsetitese: maj čine I, III, V i VII stupnja durske skale. U primeru F maj-a to sutonovi: F, A, C i E. Ako ovaj akord odsvirate trzanjem desne ruke odozgore (odčetvrte žice ka prvoj) tonovi se ređaju baš tim redosledom. Ova"pravilnost" je, veoma retka kod gitarskihhvatova. 

Sedmice su akordi koji se grade iz durskih skalai čine ih I, III, V i sniženi sedmi stupanj. Obzirom da se zovu sedmice logično bibilo za očekivati da ih čine sedmi stupnjevi ali to nije tako. Čine ih, kao štorekoh, sniženi sedmi stupnjevi. Od "čistih" sedmica grade se majevi.Jeste malo čudno ali šta je tu je. U pitanju je jedini izuzetak pa ga nijeteško zapamtiti.

C 7

Ovo je jedan od najčešćih hvatova za ovaj akord izato sam se odlučio da predstavim baš njega iako je ovaj akord, ovakav kakavje, nekompletan. C7 akord čine: I, III, V i bVII ton C dur skale što znači daga čine tonovi: C, E, G i Hb. Po šemi koja je prikazana videćete da u ovomakordu nema tona G. Iako se ovo ne može smatrati pravilnim nije tragičnoodsvirati ga ovako jer se po tome kako ovo sazvučje tonova zvuči u podsvestislušaoca ton G nepogrešivo predpostavlja. U čemu je štos? Ton G je peti stupanjC dur skale i koji god akord C tonaliteta da odsviramo ton G se u njemu nalazi. Bio bimnogo ozbiljniji nedostatak neodsvirati ton E jer se bez njega ne zna da li jeakord dur ili mol, ili ne odsvirati Hes bez kojeg bi smo dobili čist dur.Ustvari! Da prekratimo priču o pravilnosti. Ovaj akord postaje ispravan ako ganazovemo C7 (no 5). 

Prvi prst ide na prvi prag H2 žice, drugi nadrugi prag žice D4 a treći i četvrti na treće pragove žica G3 i A5. Razlognastanka ovog i ovakvog hvata i akorda nije ničija želja za mangupiranjem negopraktičnost. Prelaz iz C dur u F dur, koji je u modernim kompozicijama izuzetnočest, ulepšava se ubacivanjem akorda C7 udarac pred F. Kako je iz ovog položajaruke mnogo lakše iz C7 (x-3-2-3-1-x) preći u F dur koji se na skraćen načinsvira u rasporedu x-3-3-2-1-x niko se ne trudi da C7 odsvira kao x-3-2-3-x-1 idoda taj ton G.

D 7

Klasičan D7 akord sa pripadajućim tonovima D,Fis, A i C. Međutim, na jednu stvar bih samo na kratko da se osvrnem. Obratitepažnju na ovaj ton C. Sedmi ton D dur skale je ton Cis a obzirom da sedmicučini sniženi sedmi stupanj ton Cis je razrešen u C. Čisto da ne bude zabune.

Kažiprst ide na prvi prag druge žice a srednji idomali na druge pragove prve i treće žice. U sviranju akorda učestvuju prvečetiri žice. 

A 7

A7 - A, Cis, E i G. Od svih primera na ovojstrani ova sedmica je najpravilnija. Ton G je u sazvučju ovih tonova najvišikako i treba da bude. Na ovaj način se postiže da ta sedmica bude izražena jerse smatra da najviši ton u akordu ima posebnu čujnost kod slušaoca. Međutim topo nekad nije ono što se želi postići pa se drugim hvatovima istog akorda nekidrugi ton stavlja kao najviši čime se postiže da sedmica zvuči"mekše". Najbolje da ovo probate sami jer je moguće da će na vas ovoostaviti neki drugi utisak.

A5 žica se svira prazna. D4, G3, H2 i e1 se nadrugom pragu pritiskaju prvim prstom a bez obzira što je e1 već pritisnutasrednjim prstom se drži na trećem pragu. I ovde bi na jednu stvar da ukažem.Iako prvi prst drži četri žice ne radi se o bare hvatu. 

E 7

E sedam. Ajde probajte sami da kažete koji tonoviga čine ali da ne čitate sa donje skice. Nije teško.

Da ne bih opet ko papagaj ponavljao:"...ovaj prst ovde, ovaj ovde..." probaću opisno da vam objasnim kakose hvata ovaj akord. Hvata se isto kao i E dur s tim što se koristi i maliprst da bi se odsvirao ton D na drugoj žici. Treći prst može, a i ne mora da sesklanja ali sam ja prikazao hvat u kojem je domali prst sklonjen jer u barevarijantama ovog hvata prvim prstom se drže sve žice, drugi prst preuzimazadatak prvog a treći drugog.

H 7

H sedam. Nije skraćen, sniženi sedmistupanj nije najviši ton u sazvučju, lako se hvata, iz te pozicije lako sehvataju drugi akordi, iako se samo jedna žica svira na prazno zvuči"otvoreno"... 

F dur

Akord F dur čine I, III i V ton F dur skale, ato su tonovi F, A i C. Ono što je meni u vezi sa ovim akordom veomainteresantno jeste njegova sličnost sa načinom na koji se hvata akord E durobjašnjen u času "Osnovni akordi - II". Pogledajte taj E dur pa ovajF dur, sigurno ćete uvideti sličnost. Razlikuju se u toliko što je E duruosnovni prag 0 (tako da kažem) i ton koji daje E6 žica na prazno - ton E, a Fduru je osnovni prag I a E6 žica na prvom pragu daje ton F.Identičnost rasporeda pritisnutih žica lakšećete prepoznati ako zamislite da se vrat gitare zavrsana između drugog i prvogpraga a ne između prvog praga i glave gitare, tačnije na gornjoj kobili, iliako bi ste na prvi prag stavili kapodaster (pomagalo prisviranju koje pritiska sve žice na odabranom pragu). Zašto ovoliko insistiramna tome da se shvati sličnost? Zato što uz pomoć malo logike i poznavanjateorije sebi znatno možete olakšati pamćenje hvatova. Evo primera: ako je i zaE dur i za F dur bio bitan ton koji daje E6 žica dok se svira taj hvat onda toznači da će taj ton biti bitan i za akord koji se dobija postavljanje hvata nabilo koji prag. U slučju E dura i nultog praga taj ton je bio tonE, znači tonalitet. Za F dur i prvi prag to je ton F. Iz ovoga se veoma lakozaključuje da ako istim ovim rasporedom prstiju uhvatite hvat na petom pragudobijate dur čiji je tonalitet ton koji daje E6 žica na tom pragu. Za peti pragje to ton A što znači da je to A dur. Možda malo komplikovano za objašnjavanjeali je stvar veoma prosta.

H dur

Akord H dur čine I, III i V ton H dur skale, a to su tonovi H, F# i D#. Da vidimo kako se to hvata H dur. Nekome ko jedobro savladao F dur mogle bi pasti dve stvari na pamet. Prva je da H dur možeda se uhvati tako što će se držati hvat kao za F dur ali ne na I nego na VIIpragu, a druga je da ovaj H dur liči na A dur na isti način na koji F dur ličina E dur. Oba razmišljanja su ispravna. U ovom slučju za primer je uzet onajhvat koji ličI na A dur. Ako ponovo pogledate A dur videćete da u njemu neučestvuje šesta žica. To je zato što onaj značaj koji je za E i F dur imala E6žica preuzima A5 žica. A dur na prazno daje ton A, a H dur na drugom pragu tonH. Opet je u pitanju tonalitet.

U ovom bare-u ima jedna "zvrčka" nakoju bih vam skrenuo pažnju. H dur možete hvatati tako što ćete sve žicepritisnuti kažiprstom na drugom pragu, sa ostala tri prsta pritisnuti četvrtiprag a otrzati samo prvih pet žica. Ovaj način nije nepravilan ali ja bi vampreporučio da kažiprstom hvatate samo prvih pet žica jer tako jagodicompritiskate onaj ton koji je ustvari tonalitet tog akorda. Na ovaj način se"vidi" šta svirate. 

D dur

D dur je akord kojeg čine I, III i V ton Ddur skale, što znači D, F# i A. Ovaj akord će vam uvek zvučati visoko jer mu jeosnovni ton najdalje od najnižeg tona na gitari. Prvo D nalazi se tek na petompragu pete žice ili na praznoj četvrtoj. Hvat koji ovde objašnjavam koristi kaobas (osnovni ton) praznu četvrtu žicu. Tu si još tri tona: drugi prag trećežice, treći prag druge i drugi prve žice. Raspored prstiju je prikazan naslici.

A dur

A dur. Čine ga prvi, treći i peti stupanj A durskale a to su A, C# i E. Svira se prvih pet žica a sa prva tri prsta sepritisnu žice H2, G3 i D4, sve na drugom pragu. Malo će da vam bude tesno dokse ne naviknete.

E dur

E dur. I, III i V ton E dur skale, znači: E, G# i H.

E mol

Primetili ste sigurno da su u svim akordima kojisu do sad objašnjeni korišćeni prsti po svojim brojevima. Uvek se prvo koristioprvi prst (kažiprst), pa drugi (srednji prst) i tako redom. U ovom akorduvidećete da prvi prst uopšte nije upotrebljen. Zašto kada je moguće isto ovoizvesti i sa prstima 1 i 2, a ne prstima 2 i 3? Iz više razloga. Prvo: i poredtoga što se retko sviraju akordi E dur i E mol odmah jedan posle drugog i to sedešava a posle E dura lakše je samo skloniti prvi prst nego premeštati sveprste. Drugo: na ovaj način je ruka u boljem položaju za hvatanje sledećegakorda ma koji on bio. Ovo kaže iskustvo i to ćete i sami primetiti kad počneteda aktivno koristite ovaj akord. Dakle, tonovi koji čine ovaj akord su: E, G i H.

C dur

Akord: C dur čine tri tona: C, E i G. Odsviratiova tri tona na bilo koji način i u bilo kojoj kombinaciji znači odsvirati ovajakord. U, tako da kažem, dozvoljene kombinacije spada i ponavljanje nekog odova tri tona. Kada gitara već ima šest žica zašto to ne iskoristiti? Je l' da?

Pored toga što ćemo pribeći "triku" saponavljanjem tonova iskoristićemo još jedan fazon i što je više moguće tonovaodsvirati na praznim žicama. Sviranje takozvanih "praznih" akoradaima i prednost i manu ali, verujte mi na reč, u ovom trenutku to je prednost.Takvi akordi ne samo što su lakši za učenje i uvežbavanje nego lepše i zvonkijezvuče.

C dur koji ćemo ovom prilikom da probamo svira setako što se prst broj jedan (kažiprst) leve ruke stavi na prvi prag druge žice,drugi prst (srednji) se stavi na drugi prag četvrte žice a treći prst (domali)na treći prag pete. U ovom akordu učestvuju još i prazna i treća žice. Sad davidimo koja žica daje koji ton (ovo možete da pogledate i na stranici"Tabela nota na gitari"). Peta žica na trećem pragu daje ton C,četvrta na drugom ton E, treća na prazno ton G, druga žica na prvom pragu dajeton C i prva žica prazno daje E. Da vidimo kako ti izgleda predstavljenocrtežom na vratu gitare.

A mol

A mol čine tonovi A, C i E. A mol koji je ovdepredstavljen takođe je, takozvani, otvoreni akordjer se u njemu koriste i prazne žice. Da bi se ovaj hvat izveo potrebno je prviprst staviti na prvi prag druge žice, drugi na drugi prag četvrte žice i treći prstna drugi prag treće. Pored ovih žica sviraju se još prazna peta i prva. Davidimo sad koji ton daje koja žica. Peta žica daje ton A, četvrta daje ton E,treća ton A, druga C i prva žica daje ton E. Šesta žica se u ovom, kao i uprošlom akordu, ne koristi. 

Ovaj akord ima jednu nezgodaciju koja se javlja umnogim akordima i za koju verujem da će vam praviti izvesne probleme. Malo jefrka "zgužvati" dva prsta u želji da se na istom pragu pritisnu dvesusedne žice. S vremenom ćete se već navići da pravilno izvedete ovaj hvat kakotreba a do tada možete da se poslužite jednim trikom. Obzirom da je sve jednogde ćete u okviru polja pritisnuti žicu, srednji prst pomerite ka prvom polju(ali i dalje u okviru drugog polja) a domali prst ka trećem. Tako ima višemesta pa je prstima komotnije. 

G dur

C dur, A mol i G dur koji su ovde prikazani sustvarno osnovni akordi bilo koji instrument da je u pitanju. Svojim značajem suse toliko nametnuli da bi bilo greška ne objasniti prvo njih.

Brzina menjanja akorada u ovom trenutku nijevažna, to će i onako doći s' vremenom. Ono što je stvarno bitno,jeste da hvat držite pravilno i da vam ni jedan ton ne šušti. 

Ako neka žica ipak šušti postoje dva razloga zbogkojih se to dešava: prstom niste dovoljno jako pritisnuli žicu pa ona nevibrira kako treba ili prstom dodirujete neku od susednih žica pa jeprigušujete. Dok ovo radite trebalo bi da imate jednu pojedinost na umu, žicavibrira od praga koji je pritisnut pa do donje kobilice. Onaj deo od praga nakom je pritisnuta pa do gornje kobilice "ne svira" pa s njim možeteda radite šta vam je volja a bilo bi najbolje da ga iskoristite za pravljenjemesta prstu koji je veći od razmaka između dve žice. Konkretno: ako vam se nečuje dobro četvrta žica dok svirate G dur i to zato što je dodirujete drugimprstom, prst pomerite ka šestoj žici. Ako i dokačite šestu žicu ništa strašnojer taj deo žice ne treperi a ne treperi jer je pritisnuta trećim prstom natrećem pragu. Ovo koristite kad god imate problem. 

Za svaku dursku skalu postoji odgovarajućiparalelni mol. Razlika između osvnovnog tonaliteta dura i mola je šesttonova, dakle, ako od VI tona C durske skale nabrojimo sledećih osamnota dobijamo, a (svi durski tonaliteti pišu se velikim, a molski malim slovom)prirodnu molsku skalu.

Šematski prikaza vrata gitare (do XII praga) sasvim tonovima koji pripadaju skali. Crvenim tačkama su obeleženi tonaliteti, acrnim ostali tonovi. 

Na ovaj način možemo da odredimo ostale durske paralele (molske skale). 

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• Snizilice
• Povisilice
• Stupanj i stepen
• Visina tona - II deo
• Linijski sistem i ključevi
• Visina tona
• Pentatonska molska skala
• Pentatonska durska skala
• Osnovni akordi - dim
• Osnovni akordi - maj

• Generalna [24]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom