Gitara

Snizilice mu dođu isto što i povisilice samo štoone snižavaju ton.

I ovde bi se ceo pasos o povisilicama mogaoprepisati da nije jedne začkoljice koju valja objasniti. Kao što su Eis i F"isto" tako su i Cis i Des "isto". Jelte,sniženi tonovi izgovaraju se sa dodatim nastavkom -es.Izuzetak su sniženo E i A koji se izgovaraju Es i As. Sinonim za sniženo H(Hes) je B. Ovde strogo obratite pažnju, kod nas je B, sniženo H a u američkojliteraturi B je H. Oni su bukvalno po alfabetu da li imena tonovi pa se kodnjih zovu: C, D, E, F, G, A i B, odnosno kad se krene iz A: A, B, C, D, E, F iG. 

Evo najzad i jedne razlike između povisilica isnizilica. Dvostruko sniženi tonovi nemajuznak koji zamenjuje dva snižena.

Dvostruko sniženi tonovi izgovaraju se sanastavkom -eses izuzimajući E, Eses i A, Asas.

Povisilice su znaci (tačnije predznacikako ih tretira muzička teorija) kojim se, kada se pišu note, neka notapovisuje. Pišu se neposredno ispred note i nota biva povišena za polustepen.

Svaku notu je moguće povisiti. No pre negokrenemo redom sa pojedinačnim nabrajanjem povišenih nota prvo da se podsetimonešto. Setite se da između prvog i drugog stupnja C dur skale, odnosno tona C iD, postoji ceo stepen. Postojanje celog stepena zapravo znaši da između C i Dpostoji još jedan ton koji je na po pola stepena od oba. Taj ton je povišeno C.Povišenim notama se na ime dodaje nastavak -is. 

Setite se još da između E i F stoji polustepen. Ai povisilica diže ton baš za polustepen. Kako to sad, ispade da je povišeno E(Eis) zapravo F? Pa i jeste, praktično, ali nikako ne i teoretski.

Note pored toga što mogu biti povišene mogu bitii dvostruko povišene. Znak zaobeležavanje može biti ili dvostruka povisilica ili znak x koji jeekvivalentan. 

Dvaput po pola stepena jednako ceo stepen. Duplopovišene note više su za ceo stepen i na ime povišenog tona dodaje se -isis. Ovde se možeponoviti priča od malopre, C povišeno za ceo stepen jeste isto što i D ali jeto ipak Cisis.

C, D, E, F, G, A i H zajedno sa prvim sledećim Cčine osnovnu lestvicu (C dur skalu). Kao osnovna često se uzima za primer ma šta trebalo da se objasni.

Stupanj

Osnovnu lestvicu,kao što rekosmo, čine C, D, E, F, G, A, H i C i svaki ton je jedan od stupnjevalestvice. U konkretnoj lestvici C je prvi stupanj lestvice, D drugi, E treći, Fčetvrti, G peti, A šesti, H sedmi i C osmi stupanj. Ako bi lestvicu činili nekidrugi tonovi prvi stupanj bi bio prvi ton te lestvice, drugi stupanj drugi tonitd. Jednostavno svaki ton ima onaj stupanj koji odgovara rednom broju mesta uskali.

Stepen

Između stupnjeva (tonova) neke lestvice postojerazmaci koji se zovu stepeni. Stepen može biti ceo ilipolustepen. Evo kako sve izgleda ako za primer uzmemo Cdur lestvicu. Između C i D, tačnije prvog i drugog stupnja C dur skale stojiceo stepen. Između D i E, drugog i trećeg stupnja ceo stepen, između E i F,trećeg i četvrtog stupnja polustepen, između F i G, četvrtog i petog stupnjaceo stepen, između G i A, petog i šestog stupnja opet ceo stepen, između A i H,šestog i sedmog stupnja isto ceo stepen i na kraju između H i C, sedmog i osmogstupnja polustepen. Raspored celih i polustepena među stupnjevima je ono počemu se skale razlikuju.

Sve se ovo možda najbolje vidi na klavijaturi.Tačno tamo gde postoji ceo stepen između stupnjeva postoji i crna dirka izmeđudve bele a tamo gde je raspon polustepen crne dirke nema. 

Ova strana se bavi zapisivanjem nota, odnosnoprepoznavanjem njihove visine. Poznavanje imena tonova, notnog sistema iviolinskog ključa preduslov je za shvatanje onoga što ovde piše.

U verbalnom sporazumevanju za određivanje visinetona bitno je njegovo ime a visina tona se kod napisane note očitava mestom gdeje napisana (za razliku od trajanja koje se određuje oblikom). Ton G u violinskom ključ piše na drugojliniji notnog sistema.

Ako se još sećate napomenuli smo da se višitonovi, na notnom sistemu pišu više a niži niže. Poovoj logici sledi da se ton A, koji ide odmah posle G i viši je od njega, pišeodmah iznad G. Ovde je važno napomenuti da linije i praznine podjednako aktivnoučestvuju u zapisivanju nota u notni sistem. Dakle, ton A se piše u prazninuizmeđu druge i treće linije, zapravo u drugu prazninu. 

Viši tonovi više a niži niže. Ton F je niži od Gi evo kako se on zapisuje.

Sve note koje staju na notni sistem. Takođeiskoristiću priliku da vam kažem kako su ono G, A i F iz predhodne pričeustvari g¹ a¹ if¹. 

Ono što su za matiš kockice a za srpski linije toje za note linijski sistem a ključ mu dođe kao neki predpokazatelj kako čitatinapisano. Diplomatski rečeno linijski sistem i ključ tesno sarađuju.

Note se "crtaju" po linijskom sistemu kojeg čini pet linija. 

Pet linija i četiri praznine između su mesta gde se note zapisuju. I linije ipraznije broje se odozdo na više. Linijski sistem se na svom početku spajavertikalnom linijom koja se zove spojnica.

Da bi se znalo koja nota prestavlja koji ton napočetku svakog linijskog sistema crta se znak koji se zove ključ.Ključ koji se najčešće koristi zove se violinskiili G ključ.

Violinski ključ se ne zove za džabe još i Gključ. Nota napisana na drugoj liniji, oko koje se crta violinski ključ, jeupravo nota G.

Visina tona je jedna odkarakteristika svakog tona koji čujemo.

Ljudi svemu vole da daju imena pa su tako itonovi i (ili) note dobili svoja. Međutim nije to jedini razlog, imena datatonovima značajno olakšavaju komunikaciju među muzički pismenima. Ime tona ukazuje baš na njegovu visinu, a ne natrajanje, boju ili jačinu.

C (Do), D(Re), E (Mi), F (Fa), G (Sol), A (La) i H (Si). Do, Re, Mi, Fa, Sol, La, Si i Do po solmizaciji,a C, D, E, F, G, A i H po abecedi. Cvrkutanje pticaje visoko a zvuk koji proizvodi motor velikog kamiona je nizak. Jednostavno,kad upoređujete dva tona, onaj koji zvuči piskutavije je viši.

Kada su note u pitanju, tu je stvar još prostija,note se zapisuju u notni sistem i princip određivanja visine tona je vizuelan. Nisko napisana nota -nizak ton, visoko napisana nota - visok ton. E sad, obzirom da se note najčešćenižu od nižih ka višim, a malopre je napisano baš tako, sledi da je ton C uovoj grupi najniži, da je E više od D a niže od F i da je H najviše.

Obzirom da i vokal i instrumenti mogu daproizvedu mnogo više od sedam tonova stvar je zamišljena tako da se ovajredosled stalno ponavlja: ...G, A, H, C, D, E, F, G, A, H, C, D, E, F, G, A, H,C, D, E, F, G, A... Skup svih tonova zove se tonskisistem. Da bi se znalo, recimo, na koje F se misli, tonovi su podeljenji ugrupe - oktave tonskog sistema koje se nižu ovim redosledom.

Dakle, spisak svih tonova koji pripadaju tonskomsistemu od nižeg ka višem glasio bi:

₂C,₂D, ₂E, ₂F,₂G, ₂A, ₂H,₁C, ₁D, ₁E,₁F, ₁G, ₁A,₁H, C, D, E, F, G, A, H, c, d,e, f, g, a, h, c¹, d¹, e¹,f¹, g¹, a¹,h¹, c², d²,e², f², g²,a², h², c³,d³, e³, f³,g³, a³, h³,c⁴, d⁴, e⁴,f⁴, g⁴, a⁴,h⁴, c⁵, d⁵,e⁵, f⁵, g⁵,a⁵ i h⁵.

Pentatonska molska skala potiče i gradi se odprirodne molske skale, samo se izostave drugi i šesti ton.

Šematski prikaza vrata gitare (do XII praga) sasvim tonovima koji pripadaju skali. Crvenim tačkama su obeleženi tonaliteti acrnim ostali tonovi.

Pentatonska durska skale potiče igradi se od durske skale, samo se izostave četvrti i sedmi stupanj i to je to. 

Šematski prikaza vrata gitare (do XII praga) sasvim tonovima koji pripadaju skali. Crvenim tačkama su obeleženi tonaliteti acrnim ostali tonovi.

Dimovi su akordi koji, kako sam čuo, imajurumunsko poreklo i koji sem oznakom "dim" mogu da se obeleže znakom"0". 

Dimovi su jedini akordi koji nemaju dursku imolsku varijantu ali to nije jedino što ih karakteriše. Skala ovog akorda imastalan raspores stepena - stepen, polustepena pa ispada da dim skala ima devetstupnjeva i da su svi neparni: I, III, V i VII i svi parni: II, IV, VI i VIIIpodjednako udaljeni, po ton ipo. Kako u dim akord ulaze I, III, V i VIIton dim skale, tačnije I, bIII, bV i bbVII durske skale, primetićete dačetiri tonaliteta imaju iste tonove koji ih čine a ti tonaliteti su baš onitonovi koji čine jedan dim. Na primer: C dim čine tonovi: C, bE, bG i bbH. I bEdim čine isti tonovi. Isto tako i bG (F#) i bbH (A) dim čine isti tonovi. 

C dim

Teorija kaže da dim akorde čine I, sniženi III,sniženi V i dvostriko sniženi VII ton durske skale. Odatle proizilazi da Cdim, ili C0 čine C, Ges, Es i Heses. Nemoj te se zbuniti, Heses praktično jesteisto što i A ali teoretski nije i morate ga prihvatiti kao takvog.

G dim

G dim čine tonovi: G, Hes, Des i Fes. 

F dim

F dim čine: F, As, Ces i Eses. 

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• Snizilice
• Povisilice
• Stupanj i stepen
• Visina tona - II deo
• Linijski sistem i ključevi
• Visina tona
• Pentatonska molska skala
• Pentatonska durska skala
• Osnovni akordi - dim
• Osnovni akordi - maj

• Generalna [24]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom